Свако ко проведе неколико дана у друштву Немице Вив (Vivien Scheidler) и Холанђанина Бауа (Boudewijn Kegels) на њиховој органској фарми "ИВА" у селу Јаловик близу Шапца, доживеће несвакидашње искуство. Иза Вивиног наизглед крхког тела, препознаће челичну вољу и чврсту одлуку да истраје упркос безбројним препрекама. Такве људе треба сматрати херојима. Јер највеће херојство данас је - не одустати од свог сна, прихватити све оне повремене неуспехе и разочарења која нас на том путу прате и ходати даље.


Када сам се упутила на петодневно волонтирање на овој великој органској биодинамичкој фарми, имала сам трему. Знала сам да се на фарми нешто сади, копа, бере - и то је било отприлике све. Али већ дуже време сам желела да упознам ове необичне људе и нешто ново научим, а првомајско-ускршњи празник је био идеалан тренутак.



Прво вече, па и скоро цео сутрашњи дан протичу ми у благој збуњености и покушајима да "похватам" конце функционисања ове заједнице која ме неодољиво подсетила на неку комуну. Домаћини и четворо волонтера из Француске, Немачке, Аустралије и Хрватске непрестано "циркулишу" усредсређени на своје тренутне послове, док ме Вив и Бау у повременим паузама засипају информацијама и ведрим осмесима а њихова двогодишња ћерка Карла Рубина се као дух из боце појављује одасвуд - налазим је испод стола, код штале, како по дворишту јури мачку или кокошку... Преплићу се ћаскања на енглеском, немачком и понекад српском језику, а након вечере Вив узима гитару и пола сата нам пева прелепе баладе. Већ пре десет, уморни радници се повлаче на спавање.


Средином другог дана полако почињем да се уклапам у ову необичну екипу. Вадимо лук и припремамо га за испоруку а поподне ме чека и прво искушење - плевљење шаргарепе. На органским фармама се не користе пестициди и хербициди па се све плеви ручно, а то је пипав и дуготрајан посао. Не пада ми тешко али се у мојој глави одвија драма да ћу заједно са коровом почупати и нежне, једва видљиве изданке.


Зато се наредна два дана са задовољством опредељујем да радим оно где не могу да направим штету - забијање притки за парадајз. Наравно да сам добила жуљ јер нисам одмах ставила рукавице али сам била и поносна посматрајући испред себе стотинак притки које сам ја лично забола и знајући да ће се ускоро око њих обавијати лишће и плодови зрелог и здравог парадајза.


Све ме је занимало. Уживала сам у извођењу стада коза на пашу, расађивању бамије, неуспешном покушају муже, а напослетку ме и плевљење више није плашило. Шта је мој најјачи утисак? Тренутак када сам схватила да су се из моје главе већ првог дана иселиле све бриге. Намучени мозак више није личио на кошницу у којој се стотине идеја, планова, обавеза, проблема надмећу у својој важности. Просто, била сам потпуно присутна и концентрисана на текући задатак као ретко кад у животу. Опуштени успутни разговори са волонтерима, здрав апетит, босоного гацање по ливадама, савршена медитативна тишина коју ремети само птичје ћаскање, поливање водом из црева кад припече "звезда" небрига око фризуре и земље испод ноктију... А када у пола десет склопим очи, спавам као беба.


Вив и Бау су своју кућу и фарму купили пре пет година након што су обишли стотину имања по Србији (коју сматрају идеалном за заснивање овакве производње јер има много запуштене земље која је самим тим незагађена хемијским препаратима). Идеја је потекла од Вивиен која је пре тога годинама као волонтер изучавала ову производњу по најбољим европским фармама да би стекла звање инжењера биодинамичке производње - система органске пољопривреде утемељене на учењима Рудолфа Штајнера која подразумева посебне пољопривредне методе и препарате на бази лековитог биља као и коришћење астролошког календара при сетви и жетви.


Основна идеја биодинамичке пољопривреде је да целу фарму треба посматрати као један самодовољан организам који сам себе "опслужује" и храни. Да би заокружили цео пројекат и вратили дугове, потребно им је још десетак година. Много су их збуњивали наши несређени катастарски подаци, немогућности да добију држављанство још 15 година (због чега за њих троје годишње плаћају 400 евра за боравишну таксу), неконтролисана сеча шума која доводи до ерозије и промене микроклиме, чувено српско "лако ћемо" док се најзад све не искомпликује.


Проблем је и до недавно непостојећи пласман органски гајених производа, слаба куповна моћ... Али ипак, заволели су Србију, научили наш језик и мештани су их постепено прихватили.


Wwoofing (волонтирање на органским фармама) је у свету веома познат и радо прихваћен начин учења или радног боравка између два путовања а код нас се о томе скоро ништа не зна. Моја цимерка у соби, Аустралијанка Габи (20), студира заштиту животне средине у Данској и узела је годину дана паузе да путује по Европи и учи на фармама. Немица Барб (40) већ шесту годину тумара бициклом по Европи и свету и не зна кад и где ће се скрасити. Млади Француз Матје је пре годину дана одлучио да остане на фарми као придружени члан и након тога донео у комбију своју неодољиво љупку "јурту" - монголску кућицу од летвица и пресоване вуне коју је монтирао недалеко од домаћина. Кроз "ИВУ" годишње прође шездесетак волонтера из целог света. Виде понуду на специјализованим сајтовима а затим шаљу своје основне податке и мотивацију.


"Сви који су искрено заинтересовани, добро дошли су", каже Бау. "Најчешће не примамо људе на краће од две недеље јер је потребно време да се људи уклопе. Из Србије на жалост скоро да нема интересовања, осим неколико организованих школских долазака. Волонтери су чланови породице. Сви радимо све, у складу са могућностима, заједно спремамо оброке, учимо, дружимо се. Догоди се и да морамо некога да замолимо да нас напусти, ако се ради о особи која не разуме идеју и жели само бесплатан смештај и храну а није спремна да се укључи у рад. Ми не можемо да будемо дом за бескућнике а исто тако не желимо да по сваку цену искоришћавамо бесплатну радну снагу ако то уноси поремећене односе у заједницу. Ово је ипак наш дом и морамо да водимо рачуна да све тече уравнотежено."


У Европи постоји много великих еко заједница. Највећа је у Шкотској, где двадесетак породица има чак сопствено водоснабдевање, соларну енергију, млин, заједничку дистрибуција производа... "Потребне су нам још две породице које би нам се придружиле јер планирамо да цело имање пребацимо у власништво Фондације коју смо основали", каже Вивиен. "Фондација ће давати земљу на коришћење онима који са нама потпишу уговор да се доселе, саграде себи кућу и почну да се баве оном врстом производње која је компатибилна са нашом - пчеларство, прерада житарица или млечних производа. Основна идеја нам је да се допуњујемо и сарађујемо. Ово је добра прилика за људе који су озбиљно заинтересовани, јер долазе на разрађену фарму и могу брзо да се уклопе и почну да остварују неки приход."



Осим још земље, крава и коза, артерског бунара, машине за сено и нове штале, један од првих задатака им је проширење куће пошто су ове године кренули са реализацијом још једне велике идеје: двогодишње школе за биодинамичку пољопривредну производњу. Викенд семинари се одржавају једном месечно и тада се ради на интензивној практичној настави. "Циљ нам је да будемо едукативна фарма и да ширимо знање о предностима ове хране за здравље." Иако још увек сваки зарађени динар "враћају" у фарму, Вивиен је непоколебљива у својој вери да ће за десетак година ова фарма постати профитабилна и да ће у Србији бити много произвођача и прерађивача органски гајене хране. "Нисмо ни очекивали да новац може да се брзо врати. Пољопривреда је озбиљан посао који се може исплатити тек дугорочно а нама и није циљ да много зарађујемо већ само да од овога пристојно живимо", кажу.


Вив и Бау нису деца са села. Она је по образовању лингвиста и говори неких седам језика (као на пример руски, санскрит и хинду...), док је Бау студирао филозофију и архитектуру. Он признаје да није одушевљен целодневним радом у повртњаку али воли да "тера" трактор, оре њиве, да поправља ствари и реализује пројекте па је преузео маркетиншки део посла, преговоре око куповине нових парцела и преписку.


За разлику од њега, Вивиен је сва од акције. Током дана је можете срести свуда на фарми како ненаметљиво организује посао, залива, коси траву, музе козе. Њена ведрина је просто заразна. Док брзо и опширно прича о ситуацијама које је овде збуњују (а које би сваки други наш човек окарактерисао неком сочном псовком), увек завршава искреним смехом и симпатичним "It is funny" након чега се слатко закикоће.


"Ја мислим за себе да сам уметник. Нисам нека кућевна домаћица. Моја поља су моја сликарска платна. Садила сам дивни, лековити невен у облику речи љубав, мир, здравље.. Велику срећу осећам када посматрам наше лепо обрађене и здраво нахрањене леје и њиве. За мене нема ничег лепшег од производње здраве хране. На биодинамичким фармама по Европи виђала сам биљке које су раскошне као на сликама Ван Гога. Као да радосно плешу. Упркос агресивности ГМО индустрије, ја верујем да је ово је пољопривреда будућности."


Њихова ћерка (рођена у кући), Карла Рубина, просто је неодољиво дете. Наше млађе мајке би се згрозиле да је виде како сама гаца по ђубриву или пузи по ораницама и грицка тек убрано поврће, срећна, задовољна, здрава и накићена руменим образима, огромним сивим очима и љупким доброћудним осмехом. Никада не тражи да је неко забавља. У стању је да се сатима сама нечим занима и никада не кмечи.

Сада има две године а за неколико година ће говорити четири језика: српски, енглески, немачки и холандски.


За крај: коментари на мој боравак на "ИВА" фарми су били различити али то сам и очекивала јер свако од нас тумачи свет у складу са сликом коју је о том истом свету већ формирао. Већина људи је била заинтересована и изразила жељу да доживи нешто слично, а било је, како сам и очекивала, и циника који су се питали зашто би нормална особа ишла да бесплатно ради за неког непознатог. Не трудим се да много објашњавам и убеђујем. Или у својој души знаш зашто, или нећеш никада ни наслутити. Што се мене тиче, док сам крајем петог дана паковала ранац, већ сам размишљала о повратку. Јер имам осећај да сам стекла нову породицу којој ћу се често враћати.




Снежана Трајков
Текст преузет са https://www.lovesensa.rs/







Контакт адреса:

Село Јаловик ББ
СРБ-15225 Владимирци
Србија

+381 - (0)15 - 516 337 (фих.)

[email protected]
http://ivafarm.weebly.com


Vivien Andrea Scheidler
+381-(0)64-5499085 (mob.)

Boudewijn Kegels
[email protected]
+381-(0)62-8354598 (mob.)


Фондација Биодинамика
[email protected]